Томислав Николић - нова марионета Вашингтона

Објављено: 28/09/09

ИЗЈАВЕ ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА ТРЕПЕРЕ НЕУКОШЋУ И ИЗДАЈОМ

Увид у интервју Томислава Николића, председника СНС, дат часопису „Време“

- Од две партије истоветног програма (Демократска странка и Српска напредна странка) Николић најављује стварање два „супротна“ блока?!

Скрећем пажњу читаоцима, да наслов: „Изјаве Томислава Николића трепере неукошћу и издајом“, одражава садржај његових ставова према држави и народу. Наслов није плод моје зле намере према бившем партијском колеги. Него, плод обавезе за људе који се баве политиком. А та обавеза је огромна – од ставова и учинака политичара у државним и друштвеним телима зависи судбина данашњих и будућих покољења Србије, покољења српског народа у суседним српским областима и покољења Срба у дијаспори.

Због могућих негативних последица по државу и Отаџбину, обавезан сам, као и сваки други родољуб, да укажем, да треба зазирати од државника попут Томислава Николића. И зато што његова тренутна улога и његов наступ неодољиво подсећају на улогу и наступ председника Демократске странке Србије, др Војислава Коштунице, на изборима 2000. године. Данас, Томислав Николић иступа као велики српски родољуб, а за таквог политичара је сматран и др Војислав Коштуница пре 2000. године.

Кад је група српских интелектуалаца предложила др Коштуници (1997), да поведе коалицију патриотских странака и да победи владајуће странке, под руководством Слободана Милошевића, он је то одбио. Непуне три године касније (2000), др Коштуница је пристао да стане на чело прозападне коалиције – њени лидери су, као и Коштуница, прикривено од чланства у својим странкама, припремали поданичку власт. А она тим подаништвом трепери и данас – то се не може оспорити.

Намеће се закључак, да је и Томислав Николић, данас, попут др Војислава Коштунице, спреман да стане на чело прозападне коалиције, ради наставка подаништва странцима у Републици Србији.

Томислав Николић је ову намеру, да седне у фотељу председника Републике Србије, наговестио и основном поруком свога интервјуа у „Времену“. Жестоко критикује др Бориса Тадића, али не напада Тадићеву Демократску странку, него јој, на више места, упућује похвале. Само овај детаљ открива – да је Томислав Николић спреман да понови маневар др Војислава Коштунице из 2000. Да стане на чело коaлиције партија, против којих је, привидно, наступао током руковођења Српском радикалном странком.

Још на једном примеру, можемо видети истоветност у политичком деловању двојице српских несрећних политичара: Коштунице и Николића. Док је био председник Владе Републике Србије, др Коштуница није хтео да чује за представнике прогнаног српског народа из РС Крајине и Хрватске. Одбијао је да се сретне с члановима Владе и Скупштине Крајине. Није им одговарао на дописе, а његови потчињени нису дозволили да Влада РС Крајине обави регистрацију. Прећутао је предлог Крајишника, да се против Хрватске и Муслиманско-хрватске Федерације у БиХ подигне тужба пред Међународним судом правде у Хагу – за ратну одштету у Другом светском рату и за злочине геноцида над Србима од 1990. до 1995. године. Исту одбојност према унесрећеном и прогнаном српском народу, последњих пет година, испољавао је и Томислав Николић. Ниједном није свратио у просторије Владе Републике Српске Крајине, које су се налазиле у згради Српске радикалне странке, а ускратио је страначку помоћ за штампање књиге докумената Владе и Скупштине РС Крајине.

ШТА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО У ЧАСОПИСУ ВРЕМЕ?

Томислав Николић, победoносно, истиче да је поправио односе са ЕУ и Сједињеним Америчким Државама и да се за сарадњу са Западом определио пре неколико година, али, каже, да то није испољавао – „пошто је постојала могућност да ме неко заустави“.

Чини ми се, да само ова мисао Т. Николића упућује на закључак о његовој огољеној издаји националних и државних интереса. Јер, пре неколико година је Запад припремао и спроводио отимање од Србије Аутномне Покрајине Косова и Метохије, а Николић је, баш у то време (како изјављује), жарко желео да том Западу пружи своју руку пријатељства. Да би то остварио, тврди, морао је да напусти Српску радикалну странку, чији програм то није дозвољавао. Да се не би господин Николић бранио објашњењем да сам његове речи извадио из контекста, па да зато не звуче патриотски, наводим његове реченице – у којима подвлачи, да се ослободио програма СРС и да је пружио руку онима који су извршили агресију на Србију и покушавају да јој отму Косово и Метохију:

„Знао сам да је и Странка, коју сам до тада водио, била спремна за те резултате, али је имала кочнице, које више нисам могао да отклоним. Искључење из те Странке, ослободило ми је једно поље за деловање, на којем сам се, до тада, кретао опрезно, пошто је постојала могућност да ме неко заустави… Ми смо, тренутно, једина алтернатива. Ја сам желео да формирам странку која ће да буде алтернатива актуелне власти. Да то нисам урадио, могли су да буду мирни бар још десет година. Да је све остало као што је било, увек бих наступао на изборима с анатемом човека који ће Србију довести у изолацију, санкције. Макар колика да је била популарност, и моја и Странке, ипак су грађани опрезније одлучивали, да ми дају глас, када су сви медији говорили, да је то глас за сиромаштво, за огромна одрицања, за враћање у прошлост, итд“.

Како се види, Т. Николић се представља за добротвора државе и народа, а наводи да се ослободио програма Српске радикалне странке – којем нико не може да порекне патриотске садржаје. Зашто Николић критикује тај програм, може се наслутити из задње реченице горњег цитата, у којем он не оптужје Запад за наше сиромаштво и за недавну крваву прошлост, него све то приписује српским државницима и политичарима, па обећава да се неће враћати у прошлост – у којој, да поновим, Запад, између осталих мука, започе отимање и српског Косова и Метохије.

Ако Т. Николић овакав став не износи као политичар који издаје државне и националне интересе, онда их износи као последицу своје очигледне неукости. Треће могућности нема.

Најочигледнији доказ о Николићевом подложништву Западу је његово жестоко критиковање само председника Србије, Бориса Тадића, уз избегавање критике Демократске странке и других странака владајуће коалиције.

Овим се открива тактика – коју годинама примењују сви они који своје мишљење преузимају у Вашингтону и Бриселу. Чува се бирачко тело које ће омогућити да на чело државе стану марионете, а те марионете су за једнократну употребу. Зато, Борис Тадић није важан, али је важно бирачко тело које је гласало за њега. Оно мора опстати и мора бити убеђено, да гласа за следећу марионету – за чије се место, то је очигледно, јавља и Томислав Николић.

Да је Т. Николић против политике данашње коалиције на власти, како се упорно представља, не би хвалио Демократску странку – која предводи партије на кормилу државе. Ја не приписујем Српској напредној странци политику истоветну политици Демократске странке, него то чини Т. Николић – у овом интервјуу. Погледајмо:

„Рећи грађанима да ћу ја да зауставим пут у Европску унију, немогуће је – ја сам већ био у Бриселу и добио потпуно уверавање да, што се тиче политике Српске напредне странке, она уоште није лошија од политике Демократске странке“.

Овде нема шта да се шпекулише. Значи да је, по тврдњи Т. Николића, политика Српске напредне странке истоветна политици Демократске странке. То значи, да је Српска напредна странка прихватила све оно што је „красило“ Демократску странку и њене коалиционе партнере – оправдавали су агресију на Србију, подржавали изолацију Србије, извињавали се Хрватској – мада је Хрватска (три пута у двадесетом столећу) обавила злочин геноцида над Србима, одрекли се српских етничких и историјских земаља – Републике Српске Крајине, прихватали све мере Запада у вези с покушајем проглашења шиптарске државе на Косову и Метохији, заклињали се да неће сарађивати с Кином, Русијом и Белорусијом, итд.

Т. Николић се додворава Западу, не да би спровео неке значајне и корисне реформе кад освоји власт, него наговештава да ће бити бољи, или прихатљивији за Запад, од Демократске странке. Он за представнике ЕУ и Америке, у вези са политиком Српске напредне странке, дословно обећава веће подаништво од подаништва Демократске странке и уверава да су то на Западу схватили. Тај Запад, он обележава са заменицом „они“ и наглашава да верују у програм Српске напредне странке, те да нећ бити изјаве на Западу против доласка на власт Т. Николића и Српске напредне странке. Погледајмо:

„Они кажу – можда бисте ви успорили, али то тек треба да се види на власти. До сада смо били, априори, убеђени, да ћете да успорите (напредак реформи, МБ), сад више није тако. Сад више уопште не очекујемо, да се било којем медију пружи прилика да преноси изјаву неког европског званичника о томе како Србија може демократски да бира кога год хоће, али ће да сноси последице ако изабере Томислава Николића, или странку коју он предводи“.

Ова реченица може да изазове језу у сваком човеку – грађанину Србије. Зато што се зна да чланице НАТО-а и ЕУ нису никад подржавале политичаре и странке у Србији с патриотским програмом. Очигледно, ове државе су схватиле да такав програм више не следи Т. Николић, а не следи га ни његова Српска напредна странка. То Т. Николић потврђује и у својој изјави о одликама медија у Србији. Зна се да они, у огромној већини, подржавају политичаре и странке на власти, чија политика не одише патриотизмом. Политичари на власти не чине ништа да повећају производњу и запосленост, не чине ништа да се Хрватска (за злочине геноцида над Србима) изведе пред Међунаронди суд правде у Хагу, не чини ништа на повећању производње и запослености, итд. И баш такве политичаре, медији не нападају. А Томислав Николић уверава да ће и њега подржавати, а ако то не учине, каже он, народ ће схватити да медији не ваљају. А, то је опет потврда закључка о истоветности политике Српске напредне странке и Српске демократске странке. Јер, Т. Николић не каже да медији не ваљају данас – јер не нападају владајуће странке. Значи, владајуће странке су у свему у праву. Оне ваљају, јер их медији не нападају – а неће нападати ни Српску напредну странку. Јер су медији помогли стварање Николићеве странке. Исти је разлог за овакве ставове медија – према владајућим странкама и према Николићевој странци. То Т. Николић објашњава. Ево његове изјаве, у којој, узгред, напада само председника Тадића:

„Прхватам да медији, посебно они који су до тада рушили све оно што сам ја радио, нису одмогли оснивање Српске напредне странке. Све док Тадић није схватио да се демократија у Србији, за власт, превише не исплати – нису нас спутавали. Е, сад, кад су анализе показале да смо стигли Демократску странку, сад се Србија поново претвара у државу, у којој треба заштити политичара, да новине не лажу о њему, државу – у којој треба сви медији, сваког дана, да величају сваки потез председника државе, владе, појединих министара, њихову спољнополитичку позицију, њихова путовања по белом свету, и помало избегавати да се пише о томе шта раде Томислав Николић и Српска напредна странка. Медији могу доста, али не могу све. Не бих се бојао и да медији крену фронтално против Српске напредне странке. Не бих се бојао, да ће грађани да схвате да не ваља Српска напредна странка; пре би схватили да не ваљају медији“.

Видели смо да је Томислав Николић рекао да у Бриселу схватају, да је политика Српске напредне странке добра колико и политика Демократске странке, али ту једнакост Николић не схвата, него каже да ће ове две странке представљати два супротна блока. Како истоветност може да чини супротстављене блокове у политици, то би требало да Николић објасни. Можда му то неће поћи за руком због последица његове очигледне неукости. А да се не би вређао због оваквог закључка, показаћу му да је он изговорио такву нелогичност:

„Хоћу да се ове две странке развијају, да би једна другу побеђивале и да свако ко победи на следећим изборима зна да има огромну, јаку опозицију и да ће та опозиција да дође на власт. И видећете како ће министри другачије да раде и да се труде да сваки дан буде испуњен послом, а не рекламирањем и ТВ снимцима… Основ за демократију је да се власт мења. Било би идеално да ми и Демократска странка изградимо такве односе, да будемо супротстављени, да не будемо непријатељи, да се боримо понашањем, програмом, деловањем, а не тиме ко ће кога више да уништава, омаловажава, тиме ко ће више својих људи да запосли, а туђих да остави без хлеба, и ја сам убеђен да ће то Борис Тадић схватити, кад-тад“.

Тако, Т. Николић нуди Србији само две партије на власти – Демократску странку и Српску напредну странку, тврдећу да су оне супротстављене, а не схвата да супротстављене не могу бити странке које имају истоветан програм. А Николић је, на почетку овог интервјуа, рекао да су две странке истоветне по програму. Нема шта, него и овај његов програм схватити као последицу неке опасне личне одлике – непатриотског програма или неукости.

Очигледно је да се Српска напредна странка залаже за политику коју подржавају оне државе које су разбиле Југославију и организовале грађански рат у њој, а касније извршиле агресију на Србију и Црну Гору, планирајући да од Србије отцепе Косово и Метохију. А та политика Запада је антисрпска – то зна свако дете. Но, ту политику хвали Т. Николић и каже да је за њу и да му је др Војислав Шешељ сметао да је спроводи. То објашњава кад говори о новом ставу Америке према Српској напредној странци:

„Једна ствар мора да се зна. Војислав Шешељ је забрањивао контакте с било ким. Могли смо да се виђамо с представницима Русије, Кубе, арапског света, Кине, Индије, али западни свет је за нас био затворен. Ја сам први, од 2003, дозволио, да се срећемо и са посматрачком мисијом ЕУ у Београду, с Мисијом ОЕБС-а… Кад смо почели да освајамо локалну власт, дозволио сам председницима општина да остварују контакте и с представницима западних амбасада и са финансијерима. Немогуће је живети без тога. Може ако се изолујеш, имаш 15% гласова и кажеш да за тебе Запад не постоји. Онај ко жели да води земљу не може да каже да неко не постоји за њега. Та промена мог става, која није могла до краја да дође до изражаја у СРС-у, а дошла је до краја у Српској напредној странци, сигурно, да је променила став, не само САД – скоро да нема западног дипломате у Београду с којим нисам већ разговарао. Сад ме познају, сад знају шта говорим. Свима говорим исто, у јавности овде иступам на исти начин, дакле, слика је јасна. Мислим да у САД, макар колико да смо мали и неважни, постоји неко ко брине какви ће бити односи између Америке и Србије… Ја хоћу да Америка зна до каквих промена ће доћи кад победимо, а шта неће бити промењено“.

Очигледно, Т. Николић има подршку Америке. То провејава у овом интервјуу. А цена те подршке мора да постоји. Она је стараховита и поразна за српски народ и српске државе. Америка не би помагала ниједног политичара и ниједну странку, ако им је програм патриотски – с развојем производње, очувањем Косова и Метохије, враћањем Србима Крајишницима државотворног статуса, прекид хрватске окупације Републике Српске Крајине, тужба против Хрватске за три злочина геноцида над Србима, итд.

Значи, свих ових стратешких српских интереса се одрекла Српска напредна странка – јер, друкчије јој САД и ЕУ не би пружиле подршку. Да све ово није моја конструкција, узећемо изјаву Томислава Николића. Признао је да се његова странка одриче српских историјских и етничких територија у Републици Српској Крајини. Ово је тако болно за сваког Србина, без обзира из којег српског завичаја је пореклом. Посебно је болно за Србе из Републике Српске Крајине, а невероватно је да ће ово поднети они Крајишници који још увек верују Томиславу Николићу и истоветном превртљивцу, Александру Вучићу. А ти Крајишници су, нажалост, чланови Српске напредне странке. На питање о српским земљама до Карлобага, Карловца и Огулина, Николић, огољено, те земље не сматра српским и каже да у иностранству, као и у Србији, њих више неће спомињати и то питање неће постављати:

„Али, ја о томе не говорим више – ни у Србији. Тај став сам променио док сам води Српску радикалну странку. И често су новинари, који су желели да ме у очима дотадашњих бирача СРС мало смање, питали – хоћу ли да ратујем за те границе. И тада сам, као јерес, рекао да нећемо да ратујемо и да онај ко воли да ратује, треба да ратује у глави. Дилему око тога да ли то могу да променим, а да опстанем политички, решио сам има већ три-читири године и ја то питање не постављам“.

Београд, 28. 9. 2009.

Милорад Буха
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

Остале вести:

• Хитлер и Европска заједница - 10/04/11
• Још један англосаксонски упад у српско двориште - 26/03/11
• Потписи за СНП Наши 1389 - 24/03/11
• Србија је окупирана земља - 11/03/11
• Сатанизам Демократске странке - 04/03/11
• Ту издају из патријаршије jош род Србски упамтијо није... - 26/02/11
• Један западноевропски закон у српском дворишту - 23/02/11
• Ухапшен због лепљења плаката "Готов је" - 25/12/10
• Хрватска присвојила и Руђера Бошковића - италијанска влада интервенисала - 27/11/10
• Незапамћен излив мржње митрополита Амфилохија према епископу Артемију - 24/11/10

Коментари

Kosovo i Metohija | Архива вести | Анализе | О нама | Контакт

©Copyright 2008 | www.kosovoimetohija.org | Нека права задржана

Вести са сајта можете пратити путем RSS-a.

• Насловна
• Архива вести
• Анализе
• О нама
• Контакт

RSS