О нама
Глас(ник) непокорених Срба из поробљене Србије
Размишљајући о путевима изласка из свукупне и свепрожимајуће кризе у којој се човечанство налазило још пре нешто више од пола века, руски философ Иван Иљин, записао је да је пре овога неопходно обновити смисао за очигледност. Но то је изостало, а наш несрећни људски род још дубље се погрузио у духовну таму, све радије се поводећи за безбројним лажима и полуистинама, бесмислом доведен до ивице лудила, и коначног духовног самоубиства.
Нажалост, ни ми, Срби, нисмо мимо света (камо лепе среће да јесмо!). Иако, Богу хвала, још нисмо дошли дотле да црно прихватамо за бело, а бело за црно, ипак нисмо ни сигурни да ли је бело баш бело, а црно црно. Очигледности нема и зато смо где јесмо, овакви какви смо, а не успоставимо ли је, и то у најскорије време, постаћемо још грђи и утонути, како рече Његош, “ка сви други у ђавољу торбу, ђе су веће смјешћене јабуке”, тј. у дубину противдуховне каљуге из које је узлет немогућ!
И зато што очигледности нема, нема ни сагласности међу нама, чак ни око најпречих питања народног опстанка. А без сагласности нема, нити може бити делатног и делотворног прегнућа којим ћемо истински стати на пут непријатељу, Божјем и људском, наћи излаз из злокобног лавиринта његових многобројних сценарија нашег сатирања и изаћи на светлост Божјег дана.
Том Делу ми стремимо и у таквом делању ми видимо народни спас, кроз то прегнуће, и напор, борбу, пожртвованост и све што такав стваралачки подвиг изискује, тежећи и ономе што се уобичајено назива личним спасењем.
Отуда и овај, и овакав сајт.
Наша намера није да он буде један у низу тзв. националних сајтова на којима се јада због онога што нам непријатељ ради и испразно мудрује око тога шта би неко други требало да учини да се то прекрати (под тим “другим” понекад се има у виду нека од оних лажних националних партија које у имену имају српски предзнак, али чешће тај “други” остаје незнан, неодређен, дакле непостојећи). Напротив, наша једина жеља је да ми будемо ти који ће делати.
Стога подижемо заставу и позивамо у борбу против овог контролисаног беспоретка у коме се батргамо већ двадесетак година, а иза кога се све јасније помаља ђаволски поредак једног изопаченог, на главу изврнутог света, сазданог лажима и опсенама, ношеног мрачном стихијом систематски распириваних најнижих страсти нашег одавно посрнолог људског рода. У борби не за заблудни “рај на земљи”, нити за неки “бољи живот”, већ за нормалан божји свет у каквом су наши преци до недавно живели, борили се и умирали. За свет у коме се знало за чојство и јунаштво, за образ и поштење; свет у коме се знало “ко је вјера, а ко је невјера”, а рђавштина није могла прогласити за ваљаност.
Но, како то на једном месту каже руски лингвиста и мислилац, Николај Трубецкој, подићи заставу, истаћи идеју, може и појединац, но за њено оживотворење потребни су многи.
Богу хвала, непоклеклих Срба још увек има, и то не мало, што зна и непријатељ, и чуди се. Проблем је што смо расцепкани, неуједињени, а има и таквих који не да неувиђају неопходност организованог рада, него су изричито против стварања организације, поготово политичке. И то непријатељ зна (подразумева се да својски ради на томе да то тако остане!), и зато се не брине, нити сумња у своју коначну победу.
Зато позивамо на сабирање, усаглашавање и уједињење свих Срба истински згађених над “мрзошћу опустошења” која се поодавно увукла у нашу Отаџбину, а данас већ сасвим суверено влада, башкарећи се у свим њеним кључним државним и друштвеним институцијама.
Не буде ли тога, сав наш труд сматраћемо узалудним.
За почетак пак ваља порадити на васпостављању већ помињаног смисла за очигледност.
Да су Косово и Метохија окупирани делови српске земље, сложиће се сви Срби који нису потпуно слуђени свакодневним огавним телевизијским (јер то је данас главни медиј, тј. средство за манипулацију) “испирањем мозга”, осим, наравно, оних који се мире са издајом и који би да се додворе окупатору, не би ли се нешто ушићарило, те стекла могућност за онај “бољи живот”, “у Европи” дакако. Отуда и назив нашег сајта, као симбола стања у коме се налази ова наша Отаџбина.
Сајт би требало да има динамику недељног листа, кад већ не може дневног, (и за ово прво потребна нам је помоћ, тј. сарадња већег броја искрених Срба, док на ово друго засада не можемо ни да помишљамо). Његов задатак је да учини смисленом ову бујицу информација и дезинформација чији нас, како неко рече, мутни таласи запљускују са свих страна, не дозвољавајући да дођемо до даха и разаберемо се. То је први корак, за даље – видећемо. Но, једно је сигурно:
“Бог је нама свагда помагао,
тврда воља и мишице наше,
друге нама не треба помоћи.”
Буде ли те воље и снаге Срба удружених у заједничком прегнућу, Божја помоћ неће изостати. А кад је Бог с нама, ко ће против нас?
До тада, међутим, српски непријатељи немају чега да се боје. Само чврсто збијених редова натераћемо их да задрхте. Дај Боже да се то збуде, и то што пре.
