O nama
Glas(nik) nepokorenih Srba iz porobljene Srbije
Razmišljajući o putevima izlaska iz svukupne i sveprožimajuće krize u kojoj se čovečanstvo nalazilo još pre nešto više od pola veka, ruski filosof Ivan Iljin, zapisao je da je pre ovoga neophodno obnoviti smisao za očiglednost. No to je izostalo, a naš nesrećni ljudski rod još dublje se pogruzio u duhovnu tamu, sve radije se povodeći za bezbrojnim lažima i poluistinama, besmislom doveden do ivice ludila, i konačnog duhovnog samoubistva.
Nažalost, ni mi, Srbi, nismo mimo sveta (kamo lepe sreće da jesmo!). Iako, Bogu hvala, još nismo došli dotle da crno prihvatamo za belo, a belo za crno, ipak nismo ni sigurni da li je belo baš belo, a crno crno. Očiglednosti nema i zato smo gde jesmo, ovakvi kakvi smo, a ne uspostavimo li je, i to u najskorije vreme, postaćemo još grđi i utonuti, kako reče Njegoš, “ka svi drugi u đavolju torbu, đe su veće smješćene jabuke”, tj. u dubinu protivduhovne kaljuge iz koje je uzlet nemoguć!
I zato što očiglednosti nema, nema ni saglasnosti među nama, čak ni oko najprečih pitanja narodnog opstanka. A bez saglasnosti nema, niti može biti delatnog i delotvornog pregnuća kojim ćemo istinski stati na put neprijatelju, Božjem i ljudskom, naći izlaz iz zlokobnog lavirinta njegovih mnogobrojnih scenarija našeg satiranja i izaći na svetlost Božjeg dana.
Tom Delu mi stremimo i u takvom delanju mi vidimo narodni spas, kroz to pregnuće, i napor, borbu, požrtvovanost i sve što takav stvaralački podvig iziskuje, težeći i onome što se uobičajeno naziva ličnim spasenjem.
Otuda i ovaj, i ovakav sajt.
Naša namera nije da on bude jedan u nizu tzv. nacionalnih sajtova na kojima se jada zbog onoga što nam neprijatelj radi i isprazno mudruje oko toga šta bi neko drugi trebalo da učini da se to prekrati (pod tim “drugim” ponekad se ima u vidu neka od onih lažnih nacionalnih partija koje u imenu imaju srpski predznak, ali češće taj “drugi” ostaje neznan, neodređen, dakle nepostojeći). Naprotiv, naša jedina želja je da mi budemo ti koji će delati.
Stoga podižemo zastavu i pozivamo u borbu protiv ovog kontrolisanog besporetka u kome se batrgamo već dvadesetak godina, a iza koga se sve jasnije pomalja đavolski poredak jednog izopačenog, na glavu izvrnutog sveta, sazdanog lažima i opsenama, nošenog mračnom stihijom sistematski raspirivanih najnižih strasti našeg odavno posrnolog ljudskog roda. U borbi ne za zabludni “raj na zemlji”, niti za neki “bolji život”, već za normalan božji svet u kakvom su naši preci do nedavno živeli, borili se i umirali. Za svet u kome se znalo za čojstvo i junaštvo, za obraz i poštenje; svet u kome se znalo “ko je vjera, a ko je nevjera”, a rđavština nije mogla proglasiti za valjanost.
No, kako to na jednom mestu kaže ruski lingvista i mislilac, Nikolaj Trubeckoj, podići zastavu, istaći ideju, može i pojedinac, no za njeno oživotvorenje potrebni su mnogi.
Bogu hvala, nepokleklih Srba još uvek ima, i to ne malo, što zna i neprijatelj, i čudi se. Problem je što smo rascepkani, neujedinjeni, a ima i takvih koji ne da neuviđaju neophodnost organizovanog rada, nego su izričito protiv stvaranja organizacije, pogotovo političke. I to neprijatelj zna (podrazumeva se da svojski radi na tome da to tako ostane!), i zato se ne brine, niti sumnja u svoju konačnu pobedu.
Zato pozivamo na sabiranje, usaglašavanje i ujedinjenje svih Srba istinski zgađenih nad “mrzošću opustošenja” koja se poodavno uvukla u našu Otadžbinu, a danas već sasvim suvereno vlada, baškareći se u svim njenim ključnim državnim i društvenim institucijama.
Ne bude li toga, sav naš trud smatraćemo uzaludnim.
Za početak pak valja poraditi na vaspostavljanju već pominjanog smisla za očiglednost.
Da su Kosovo i Metohija okupirani delovi srpske zemlje, složiće se svi Srbi koji nisu potpuno sluđeni svakodnevnim ogavnim televizijskim (jer to je danas glavni medij, tj. sredstvo za manipulaciju) “ispiranjem mozga”, osim, naravno, onih koji se mire sa izdajom i koji bi da se dodvore okupatoru, ne bi li se nešto ušićarilo, te stekla mogućnost za onaj “bolji život”, “u Evropi” dakako. Otuda i naziv našeg sajta, kao simbola stanja u kome se nalazi ova naša Otadžbina.
Sajt bi trebalo da ima dinamiku nedeljnog lista, kad već ne može dnevnog, (i za ovo prvo potrebna nam je pomoć, tj. saradnja većeg broja iskrenih Srba, dok na ovo drugo zasada ne možemo ni da pomišljamo). Njegov zadatak je da učini smislenom ovu bujicu informacija i dezinformacija čiji nas, kako neko reče, mutni talasi zapljuskuju sa svih strana, ne dozvoljavajući da dođemo do daha i razaberemo se. To je prvi korak, za dalje – videćemo. No, jedno je sigurno:
“Bog je nama svagda pomagao,
tvrda volja i mišice naše,
druge nama ne treba pomoći.”
Bude li te volje i snage Srba udruženih u zajedničkom pregnuću, Božja pomoć neće izostati. A kad je Bog s nama, ko će protiv nas?
Do tada, međutim, srpski neprijatelji nemaju čega da se boje. Samo čvrsto zbijenih redova nateraćemo ih da zadrhte. Daj Bože da se to zbude, i to što pre.
