Подаци о Косову и Метохији
Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација.
Косово и Метохија захвата површину од 10.849 километара квадратних, или око 15 одсто територије на југозападу Републике. Приштина је административно, привредно и културно средиште покрајине.
Територијална организација
Косово и Метохија састоји се од 29 општина и пет округа, чија су седишта у градовима Приштини, Пећи, Призрену, Косовској Митровици и Гњилану.
Рељеф
Косово и Метохију од суседне Албаније дели планински масив Проклетија, а од Македоније Шар-планина, на којима се налазе и два највиша планинска врха у Србији: Ђеравица и Црни врх. Покрајину чине две регије које се разликују саставом тла и климом, а међусобно су одељене планинама Ћићавицом и Црнољевом.
Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских венаца којим је обрубљена, а они су испресецани кланцима и доста широким долинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима.
Косово се простире у југоисточном и источном делу покрајине, близу моравско-вардарске долине, и претежно је брдовито, тако да рудна богатства представљају главни природни потенцијал ове области. Метохија се налази на западу и северозападу покрајине и обилује квалитетним обрадивим земљиштем, што битно одређује њену привреду.
Међусобна географска одељеност Метохије и Косова условила је и разлику у биљном и животињском свету, тако да је за Метохију карактеристичан утицај Медитерана, па је то регија са највише примера медитеранске флоре и фауне у целој Србији, док се Косово по томе не разликује од остатка Србије.
Саобраћајни значај
Косово и Метохија представљају разводе река које припадају црноморском, јадранском и егејском сливу, из чега произлази и саобраћајни значај ове покрајине. Она својим источним рубом дотиче моравско-вардарски правац, којим пролази један крак аутопута, док друга важна саобраћајница кроз Србију, Ибарска магистрала, пролази северозападним делом покрајине.