Анализе
О светској "привредној кризи"
Објављено: 28/07/10 Аутор: Душан Нонковић
ПОШТОВАНЕ ГОСПОЂЕ, ГОСПОДО, ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ,
мој говор почињем намерно са речима – СВЕТСКА ПРИВРЕДНА КРИЗА, не само због актуелности и не зато што она стоји у некој вези, неким односима са ратовима већ зато што се о предходним кризама које су омогућиле светску привредну кризу и не говори, рекао бих челично ћути!
Ратови нису природне појаве богом дате, стихије које се не могу избећи. Они се планирају из личних интереса извесних деспота и кругова а спроводе се у „дело“ мобилисаним народом који обично нема појма нити зашто нити због чега се уистину налазе у рату, зашто их спроводе и зашто долази до ратова. То што зна, обицно, не одговара истини.
Малте не да нема на овој планети човека који није чуо да се свет налази у привредној кризи светских размера. О њој се говори малте не на сваком кораку привредног и приватног живота. Оно о чему се не говори, рекао бих челично се ћути то су кризе које су предходиле и омогућиле ову кризу светских размера.
Тој кризи су предходиле а и даље их условљавају; криза морала светских размера, криза медија глобалних размера и најсудбоноснија криза, криза свеукупне демократске контроле капитала на глобалном нивоу. Те три кризе су омогућиле ову светску привредну кризу оволиких светских размера.
Светска криза морала и светска криза медија као и криза демократске контроле глобалноног капитала-су уско повезане једна са другом па се могу препознати као узрок светске привредне кризе.
Криза морала се огледа посебно у чињеници да се западна јавност уопште не интересује за судбину киднапованих срба, рома и других чији су органи насилно по цену живота отимани и продавани.
Други пример тог неморала је то да се не покреће питање где је нестало оружје Источне Немачке тада шесте армије света које је Западна Немачка добила у мираз после пада Берлинског зида. Нико не пита где је нестало то оружје и гдр су са нјим нестале силне паре, милијарде новца добивеног за то оружје.
Дали је Немачка финанцирала тим оружјем и крвљу недужног света своје поновно ујединјенје може се само нагађати. Једно је сигурно да је то оружје доспело у републике бивше Југославије и поред тога што немачки устав забрањује експорт оружја у затегнуте или ратом захваћене регионе.
Југославија је била тада такав регион. Новац сигурно није потрошен за путеве и дечије вртиће Немачке! И једно и друго је у дезолатном стању. Највероватније су те милијарде, крвавог новца, доспеле у џепове разноразних лобииста и трговаца оружјем.
Овом приликом бих хтео укратко навести неколико реченица једног пословног човека-немца а не србина како се неби могло посумњати у моју непристрастност. Тај господин Курт Кепрунер (Kurt Кöepruner) се налазио на службеном путовању за Задар баш у време сецесије Хрватске од Југославије. У Загребу је унајмио од неке фирме мерцедес и кренуо за Задар да посети фабрику за шивање коју је снабдевао са материјалом и деловима за шиваће машине. После многих перипетија и контрола стигао је у Задар. Сутрадан је био веома изненађен кад је угледао кола којима је допутовао. Кола су била тотално демолирана. Кад је упитао комшију, што то треба да значи, добио је лаконски одговор да погледа регистарску таблицу тих кола. На њој је била регистрација Београда. Том приликом је дознао да су у Задру попаљене српске трговине и да је извршен прогром над србима.
Затим је доживео, седећи пред неком кафетеријом, како марширају црне хорде уз бубњеве и њему нејасне повике подигнуте руке са Хитлеровим поздравом. О тим фашистичким манифестацијама као и о запаљеним српским трговинама није могао ништа наћи у западним медијима. Због тога се одлучио да преиспита детаљније те догађаје и на крају, како ми је то лично рекао; кад нико неће о томе да пише онда ћу ја писати па је и написао књигу, У земљи ратова.
Том приликом је установио да су три одсечене главе које су светски медији широм света приказивали на таблету као барбарство срба над муслиманима у ствари биле српске главе. То показује у каквој моралној кризи се свет већ тада налазио. Кад је поставио питање једном новинару, зашто пишу неистину, одговорио му је лаконски, да он зна шта од њега очекује главни уредник односно шеф редакције да напише и да он себи не може дозволити луксуз да пише за одпадну корпу јер се хонорарише оно што се и објави. А, он мора исто од нечега живети и фамилију прехранити.
Тако постаје истина оно што се купи. Истина је постала све и свашта само ако се добро плати. Истина је постала предмет трговине, ко више плати тај ће добити и ону „истину“ која му је потребна како би остварио своје циљеве-још више новца, још више силе у својим рукама како би сачувао баснословно богатство и приграбио ново.
Коме је користило то све. Наравно онима који су се богатили на тај начин да би сконцентрисали што више силе у својим рукама. Наиме, није то тако да је у стању демократија и политика контролисати привреду и крупни капитал већ је то обратно! Капитал контролише политику а не обратно. Ако политичари и владе неће онако како то капитал хоће онда се једноставно постави ултиматум; ми морамо затворити фабрику а ви се побрините за хиљаде незапослених. Политика је постала овисна и уцењива. Стиме је изгубила монопол демократске контроле. Сасвим је то разумљиво да то мора водити у кризу светских размера. То да политичари одговарају за промашаје а да крупни капитал остане недотакнут за своје промашаја, уместо одговорности да се кити само успесима владајући из сенке без и минимума могућности да одговара за своје промашаје морало је неизбежно водити у светску привредну кризу.
Неко да, уцењује, командује попут владара из сенке, без да одговара за учинјене грешке и промашаје а други неко да одговара за те промашаје води до необузданог, дивлјег капитализма и завршава на крају у ратовима и трагедијама светских размера.
Криза демократске контроле глобалних размера види се посебно јасно када се има на уму Билдерберггрупа. Ту групу сачињавају ту негде 350 најбогатијих особа света који поседују више од осамдесет одсто свеукупног светског капитала. Имају своју управу од 120 чланова која заседа годишнје већ више од шездесет година у апсолутној тајности, конспиративно без и мало демократске контроле. Може се замислити шта и какве се ту одлуке доносе са толиким капиталом у рукама. Постоји велика вероватноћа умешаности те господе у рушењу влада и држава широм света као и њихових подизања. То нико незна јер нико из јавности није присуствовао тим конспиративним састанцима, нити политичари нити неки новинар нити неки председник демократског друштва, удружења или клуба.
Зна се да су чланови Билдерберггрупе такви попут Буша бившег америчког председника једног од најбогатији људи света, попут Рокфелера или Енглеске краљице. Једном речју, људи који поседују баснословне суме новца. Деда Дабаљу Буша уједно и отац Георг Буша је као студент упознао и оженио ћерку једног власника Америцке банке. Пошто је преузео ту банку служила је та банка за прање новац Адолфа Хитлера односно, давала је кредите за наоружавање СА.
Георг Буш је био, прије него што је постао Председник Америке, шеф CIA.
Ако један шеф ЦИА не зна унапред где ће избити кризе и пасти акције онда то незна нико. Ако такав човек незна кад треба продати по високој цени своје акције а купити по ниској да би се поново продале по високој цени онда ни то незна нико али зна се да је он један од најбогатијих људи света. Дали се Георг Буш користио забрањеним инсајдер сазнањима у сврху личног богаћења морале би демократске инстанце да проконтролишу.
Све док се не успостави демократска контрола над Билдерберггрупом и капиталом уопште остаће Волстрид центар за манипулације и рај за инсајдер послове сваке врсте односно баснословно богаћење на рачун недужног и поштеног света који често своју наивност плаћа собственом крвљу односно ратовима а да и не помисли да се неко богати на њима.
Без да се реше кризе морала, медија и демократске контроле над глобалним капиталом неће се моћи решити светска привредна криза па ма колико било ко говорио да је крај привредне кризе на промолу!
Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре
Остале анализе:
- Посета Србији - кроз тамно стакло - 24/09/10
- О светској "привредној кризи" - 28/07/10
- О економском уређењу будуће Србије - 24/04/10
- Отворено писмо председнику Републике Србије господину Борису Тадићу - 24/04/10
- Право силе или право истине? - 04/02/10
- Косовски вилајет - 25/11/09
- Европске вредности Војводине - 25/11/09
- Дискриминација над Косовским Србима (1945-1990) - 07/11/09
- Робин Худ и весела дружина - 02/10/09
- Пинокио - 02/10/09
